Ljubav nadmašuje svaki nivo postojanja

..I dok svi mi želimo ljubav, mnogi od nas kao da nisu spremni da je iskuse.. Zato je najčešće izbegavaju. Ali, hrabrost je osetiti je, biti na distanci je lako.. Strah je taj koji nas parališe i zbog kog propuštamo sve lepe trenutke. Moramo prevazići taj strah i dati i sebi i drugoj osobi priliku. Ne možemo voleti ako osećamo strah i krivicu!

Ljubav ima tu naviku da nas iznenadi. U stvari, ona je uvek tu. Samo što mi ne možemo da je vidimo i osetimo kada brinemo, kada smo tužni, kada smo zauzeti i kada nas okružuje negativna energija.. Ljubav je stalna, samo se odredjeno telo od koga očekujemo ovakvo osećanje menja. Ipak, ljubav koju mi pružamo drugima jača ljubav koju gajimo prema sebi samima..

Želimo li biti voljeni, moramo biti vredni ljubavi. Kaže se samo da je ljubav slepa, no svejedno ona uvek nadje put.. I uvek se vraća. Možda nam se samo čini da ne volimo, da nismo zaljubljeni, ali to je samo trenutak zavaravanja. Uvek postoji nešto što želimo, što nam nedostaje, čemu se divimo. Ne mora to čak biti ni osoba. Možemo biti zaljubljeni i u neku stvar. 😀 (Ma koliko god čudno zvučalo).

Ono najbolje i najlepše ne može se videti, pa čak ni dotaknuti. To se mora osetiti srcem. I zato verujem da je LJUBAV čovekov najbolji instinkt! Treba se prepustiti ljubavi i dopustiti da nas ona vodi. Jer kada izaberemo da samo ljubav bude režiser našeg uma, osetićemo moć i čudesnost ljubavi.

Ljubav režira filmove koji spajaju i sjedinjuju. ❤