Објављено од стране: Milica | септембар 25, 2010

Sve što živi ožiljak ima


Sve što živi ožiljak ima,

još iz detinjstva, poseban, ran.

Da nisam pesnik, ja međ’ svima

bio bih hulja i lopov znam.

Mršav i rasta odveć malena,

međ’ decom bio sam uvek heroj,

često, često nosa razbijena,

vrać’o sam se ja i pod krov svoj.

Uplašenoj majci, kad pred nju banem,

reč ceđahu usne krvavo-tmaste:

– Ništa, de! Spotakoh se o kamen,

a već sutra sve će da zaraste –

Pa i sada, kada se bez traga

onih dana krv vrela smirila,

nespokojna neka drska snaga

na poeme moje se izlila.

Na već zlatne literarne hrpe;

i u svakom retku što se vije

ogledaju se nekadašnje crte

kavgadžije, nemirka, delije.

Kao nekad imam hrabrost mušku,

al’ nov korak moj se drukče sluša…

Dok mi nekad razbijaše njušku,

sada mi je sva u krvi duša.

Ne velim više majci okrvavljen,

već tom šljamu što cereć’ se raste:

– Ništa, de! Spotakoh se o kamen,

A već sutra sve će da zaraste! –

Sergej Jesenjin

Advertisements

Responses

  1. Dobro je,

  2. Super


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: