Објављено од стране: Milica | септембар 26, 2010

Što je teža borba – to je slavnija pobeda


„Preda mnom stajahu puta dva
Izabrah put manje prohodan
I u tome je sva razlika“.
Robert Frost

Baš volim kada idem „neprohodnim putevima“. Nisam takva osoba da idem lakšim putem i prečicama. Volim opasnost, neizvesnost i uzbudjenje, naravno u granicama normale.

Nekako, sladje mi je kad na kraju puta ugledam tunel i znam da sam se namučila i ZASLUŽILA to svetlo. Ne volim da mi poklanjaju, da me „štede“ i da mi gledaju kroz prste. Jer, nisam onda čista pred sobom i osećam krivicu. Osećam da nekom dugujem nešto, a ne volim kad dugujem.. Osećam i to da su me potcenili, da misle da nisam dovoljno jaka, a ja baš volim da dokažem da jesam.

Volim da kopam, grebem rukama i nogama, da se borim za sebe, svoje mišljenje i ono do čega mi je stalo. Ne mora to biti na grub način (često i nije), ali volim da se borim i izborim.

„Posrćem, padam, ustajem… Teškom mukom nastavljam dalje, ali idem napred… Sve sam željnija i sve više i više se penjem. Nazirem sve širi horizont. Svaka je borbapobeda„. Helen Keler

Advertisements

Responses

  1. Milice, sve što si navela je tačno. Čovek je stvoren da se bori i pobeđuje, uglavnom sebe i svoja ograničenja… a prava sreća je u stvaranju. Pisah o tome http://wp.me/pytB6-7v


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: