Објављено од стране: Milica | октобар 4, 2010

Otac i sin


-Tata!
Tata je čitao novine i promrmlja: – Ma, šta je dete?
– Hoću li i ja morati čitati novine kad odrastem?
– Pa naravno.
– Zašto, tata?
Tata nije ništa čuo jer je nastavio čitati novine.
– Zašto tata? Želio bih znati!
– Aaa? Što zašto?
– Zašto ću i ja morati čitati novine kad budem veliki?
– O, moj Bože, odrastao čovek čita novine. Pa mora se biti u toku događanja!
– Šta to znači biti u toku događanja, tata?
– O nebesa! Dete, to ti je kao… orijentisati se… Razumeš li?
– Ne razumem!
– O tome ćemo govoriti drugi put. Sad me napokon pusti da čitam.
– A zašto ti, tata, ne možeš čitati ako s tobom razgovaram?
– Jer mi to smeta, dete. Govor uvek smeta. Uopšte treba što je manje moguće govoriti, zapamti to!
– Ali naš učitelj govori vrlo mnogo, tata!
– E sad mi je prekipilo. Svakako, on je učitelj. Učitelji smeju govoriti. Ali deca moraju ćutati, razumeš li?
– Ali… ali kad u školi ne otvorim usta celi čas tad me učitelj kori.
– O, grome! Ma dosta već jednom! Hoću čitati! Ako nastaviš dalje s pitanjima biću zreo za ludnicu!
– Hoćeš li I tamo morati čitati novine?
– Ne! Ne! Ne! Gospode Bože! Pa tamo nema novina!
– A fino! Tada ću te tamo posetiti i moći ću s tobom razgovarati, a da ti to ne smeta!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: