Od kada su ljudi toliki materijalisti?! Oko sebe stalno nalećem na ljude kojima je bitna korist. („Moj život je film, samo glumci oko mene“)..
Ako ne materijalna, i u novčanom smislu, onda se trude da te iskoriste na drugi način. Dok možeš da im učiniš nešto, smeju ti se i tapšu te po ramenu, a onda..
Sretnu te na ulici i hladno okrenu glavu. Ali, to i nije tako strašno.. Ne daj Bože da tebi nešto zatreba, e tada takvih koji su te tapšali i smejali se, nema nigde.
U čemu je problem?
U nama, njima, ili nekom trećem?
Ljudi rečima pokažu „dobru“ stranu, a samo jednim delom sve sruše.. Valjda su zato ljudi, skloni greškama..
Još jedna loša strana, sve je malo! Koliko god imali, nije dovoljno.. Razmišljaju kako im sve nešto fali, a ne shvataju da može da zapravo ne znaju da žive od onoga što imaju.. Jer čoveka ne usrećuje ono što ima, koliko ga unesrećuje ono što nema.. Nažalost..
Milice, u životu je sve interes, i to održava kretanje sveta, i možemo mi to voleti ili ne. I prijateljstvo je interes, iako to ne doživljavamo uvek tako, već kao nešto uzvišeno. Najlepša prijateljstva nastaju kad se neka grupa ljudi nalazi u nevolji na koju ne mogu da utiču, recimo rat, zemljotres, epidemija, bombardovanje Srbije… kad opasnost prođe, svi bi odmah da „prodaju“ svoje drugarstvo za to da opet dođu na ranije pozicije.
By: Alex on новембар 24, 2010
at 9:54 am
Ali, ja to ne mogu to da prihvatim.. Previše je za mene. Možda zato i prolazim tako kako prolazim. 🙂
By: Milica on новембар 24, 2010
at 6:45 pm
Iz iskustva sam naučio da su najbolji oni ljudi koji su na prvi pogled grubi, nadmeni i odbojni. To su ljudi na koje obično možeš da se osloniš i da im vjeruješ.
A čim neko počne da mi se smijulji, da mi ugađa, da pazi da me nečim „ne uvrijedi“ – odmah mi se uključi neka crvena lampica. 🙂
By: Stepski Galeb on новембар 24, 2010
at 12:51 pm
E, da, slažem se i ja sa tom činjenicom. Verovato im je ta grubost, nadmenost i odbojnost neka vrsta ograde ili zida.. Ali, iza tog bedema krije se mnogo više. 🙂
By: Milica on новембар 24, 2010
at 6:48 pm
dobro došla u klub 🙂
By: Sanjar u prolazu on новембар 24, 2010
at 10:41 pm
Eeeh, pa, hvala. 🙂
By: Milica on новембар 24, 2010
at 11:12 pm
E, Milice, ja sam već zašla u neke godine, pa još uvek postavljam sebi ista pitanja. Ne vole ljudi kad ne pripadaš čoporu, a čim ne umeš da grabiš, ne treba im neko ko ne ume da ih gladi, ne ume i neće da ih potapše po ramenu, a za uzvrat ostvari pravo u sistemu `ja tebi – ti meni`; nisi njihov čovek kad se snishodljivo ne diviš njihovim zvanjima, statusima, materijalnim dobrima, kad ne igraš njihovu igru. Ali, takva igra ti ni ne treba, jer u njoj nema nijednog čoveka.
By: cakulanje on новембар 25, 2010
at 9:24 am
Pa, da.. Zato se klonim tih „čopora“ i ne učestvujem u njihovim igrama, ali uvek me zaboli kad vidim da se igraju ljudskim osećanjima..
By: Milica on новембар 25, 2010
at 5:39 pm
Slazem se sa svime sto si napisala, ali zato sam ja tu, da ti pokazem da nisu svi isti.. :PP :)) ❤
By: Ivanica on новембар 25, 2010
at 10:58 am
Hehe, ti si najbolja, znaš to. Volim te. ♥
By: Milica on новембар 25, 2010
at 5:41 pm
Jeste, većina je takva,ali ima i izuzetaka…Zbog njih se isplati verovati u ljude ipak:-)
By: crnaperla on новембар 30, 2010
at 1:37 pm
Naravno!
Kao što kaže Marčelo: „Ljudi su ljudi, bez obzira sa ovog ili onog meridijana. Iste nas stvari plaše. Oprosti nam grehove naše.“
By: Milica on новембар 30, 2010
at 1:43 pm
Drago mi je da sam ti dao inspiraciju Mici,… ali i to je deo mog života. Pokušavaš da nađeš prave prijatelje, koji mogu i tebi, i ti njima da se nađeš u nevolji, ali na žalost lični interes je izgleda jači od svega, bez obzira koliko se trudio…
By: Stefan on децембар 4, 2010
at 5:38 pm
Pa, da, jbg.. U današnje vreme je tako.. Valjda će jednom biti bolje. Ne smemo bar nadu da gubimo.. 🙂
By: Milica on децембар 4, 2010
at 7:11 pm
text je super pozzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz
By: jelena andri on децембар 21, 2010
at 4:03 pm
Hvala puno! PozZZz 🙂
By: Milica on децембар 21, 2010
at 5:18 pm