Објављено од стране: Milica | новембар 30, 2010

Ko ne nosi ljubav u sebi, uzalud će je tražiti u čitavom svemiru


Probudila se jednog hladnog zimskog jutra dok su prozori još bili zamagljeni, i dok je vetar strašno hujao i dopirao do njene sobe. Prvo što je pomislila kada je otvorila oči bio je njegov lik.. Odmah je osetila toplinu u srcu i sa osmehom na licu započela još jedan dan..

Često ga sanja, a danju misli na njega, pa ne može da razluči kada je budna, a kada sanja. Medjutim, kada je telefon zazvonio i alarm se oglasio bila je sigurna da više ne sanja.

Iz tog „bunila“ koji je bio njen omiljeni deo dana, krenula je u realnost koja nije bila tako svetla, ali znala je da je to život i da mora tako. Pred njom je bio još jedan dan, a ona je želela samo jedno.. Da što pre prodje, kako bi ga opet sanjala. A u medjuvremenu će kad god bude mogla, naravno, sanjati budna.

Volela ga je, onako iskreno, ludački, u isto vreme i zrelo i klinački.. Znala je da je ta ljubav ono što je nju stvorilo, što je napravilo od nje to što ona sada jeste. Nikada se nije kajala što je baš njega zavolela, što je zbog njega i patila, čak više ponosna je na tu ljubav. Na ono što u njoj budi samo pomen njegovog imena.

Znala je da dati nekome svoju ljubav ne znači da će i on voleti vas. Nije očekivala ljubav zauzvrat, samo je želela da mu bude u srcu, ali pošto nije bila, zadovoljna je što je on u njenom.

Advertisements

Responses

  1. Konačno te nadjoh 🙂
    Pokušavala sam i pre,ali mi gravatar nije bio baš od pomoći 😦
    Lepo si ovo objedinila u celinu…“Volela ga je, onako iskreno, ludački, u isto vreme i zrelo i klinački“..
    Na žalost, ponekad ostaju nepopunjene „rupice“ u srcu, ma budu to i krateri, pročitala si Perfektno srce…ali, to te čini takvom kakva jesi. I ti lepo nosiš sebe,bez obzira na sve.. Pozdrav 🙂

    • E, drago mi je da smo se našle. 🙂
      Hvala puno.. I jeste, nažalost je tako, ali da nije toga, ne bi mi bili ovakvi.. Kao što si i rekla.. Eeeh, život je čudo, što bi rekli. 😉
      Hvala još jednom! Pozdrav! 🙂

  2. Prvi znak ljubavi jedne žene je kad želi da se osami i izdvoji iz sveta, kaže Dučić i sviđa mi se to što kaže. Nadalje tvrdi, da je jedan od dokaza ženine ljubavi to što napravi kult od svakog muškarčevog predmeta i da istinski zaljubljena žena postaje fetišist – da „kao svraka čuva sve što je čovek imao u rukama: njegov cvetić, sliku, olovku, dugme, cigaretu, neupaljenu ili upola ispušenu; u svemu vidi njega i sve pobožno prinosi ustima“.
    Šta ti misliš o tome, Milice?

    • Hehe, da, slažem se sa tim. Onda sam i ja „svraka“, čuvam sve što bi me podsetilo na njega, i predmete i ono važnije, uspomene. Romantično mi je to, i baš je žena zbog toga posebna, ali treba da ima neku umerenost, da to ne postane opsesija. Jedino što je problem kod žene, po mom mišljenju, da često idealizuje muškarca i zaljubi se u ono što on, nažalost, nije.. Ko zna, jer kao što Njegoš kaže „Ćud je ženska smiješna rabota“. 🙂

  3. Lepo, Milice… baš lepo napisano.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: