Drago mi je..

Zbog svega što jesam.
I onoga što sam bila.
I onoga što ću biti.
Drago mi je što još uvek znam da uživam u malim stvarima, da se iskreno smejem.
Drago mi je što se ne vraćam unazad.
Drago mi je što i dalje primećujem boju očiju, kose, negovane nokte, lepe noge, umesto garderobe, telefona, ključeva od kola.
I dalje si mi bitniji ti, čovek sa svim svojim manama i vrlinama, nego tvoj status, telefon, ključevi od auta.
Znam samo za dobre i loše ljude.
Ne delim ih po muzici koju slušaju, mestima na koje izlaze, garderobi koju nose.
I dalje imam mazohističnu potrebu da pišem, da osećaje pretačem u reči.
I da ne marim šta će ko reći.
Svidjalo se to nekom ili ne, smejao se tome ili divio.
I dalje mi raspoloženje zavisi od ljubavi.
Od Sunca.
Malih, sasvim običnih stvari.
Sada znam:
Da razlikujem trenutna zadovoljstva od drugotrajnih.
Da razmislim dobro pre svakog poteza.
„Jedan trenutak radosti – hiljadu dana žalosti“ je rečenica kojom vagam, merim, premeravam, pa onda sečem.
Da moram da cenim i da se borim za ono što želim.
I čuvam.
Da ne zavidim, mrzim.
Proživljavam svaki trenutak uživajući u njemu.
Izbegavam svađe, tako što ih pretvorim u rasprave. Sa dobrim argumentima.
Da razlikujem flert od zaljubljivanja.
Zaljubljivanje od ljubavi.
Ljubav od flerta.
Sve što sam prošla učinilo me jačom, nikako ranjivijom.
Raspoložena i nasmejana uvek.
Sa osmehom prihvatam sve.
Ponekad me stigne i tuga.
Ustvari, verno me prati, ali joj ne dam da prevagne.
„Ko zna zašto je to dobro.“ – rečenica koju svakodnevno ponavljam. Možda zvuči kao uteha, ali meni pomaže.
I dalje mogu da se zaljubim u onoga koga volim i da zavolim onoga u koga sam zaljubljena.
Jer to sam ja, ona ista ja..
I radujem se zbog toga.