„Kada bih morala još jednom da predjem isti put, sledeći put bih išla sporije“

„Kad ispustite čašu ili tanjir na pod, začuje se glasan zvuk. Kada se razbije prozor, pukne noga stola ili padne slika sa zida, začuje se buka.. Ali, kada pukne srce nastane tišina. A pomislili ste da će nešto tako važno napraviti najveću buku na celom svetu“.

Bilo je jednom davno, bilo je. Mislila sam da sam imala, a u stvari, nisam. Samo sam želela, samo se nadala. Ništa nisam dobijala, a sve gubila. Pa šta? Ne kajem se, on vredi. Ne znam kako ni zašto, ali vredi. Svakog uzdisaja, jecaja, svake suze, dočekanog jutra, propuštene prilike.

Nije kraj sveta. ‎Očigledno je  da smo samo gledali na svet sa različitih tačaka. Ili smo sa iste tačke gledali različite svetove? Svejedno.

Srce i dalje kuca, pomalo, sporije, ali kuca. Pogotovu kad vidi njega.

Advertisements