Објављено од стране: Milica | април 26, 2011

Bio bih…


Bio bih i marioneta,
u tvome pozorištu života
glavni glumac
na sceni od snova.
Pokreći me koncima,
uputi moje telo
tamo gde treba,
ispruži moje ruke
prema usnuloj publici,
pozajmi mi i glas,
postavi me pod reflektore,
na pozornici tražim spas.

Samo nemoj da me ne voliš.

Bio bih i vojnik
u tvome ratu,
probuđeni srećnik
kome se ruka pružila.
Vitez u sjajnom oklopu,
pobednik za tvoju ruku.

Samo nemoj da me ne voliš.

Bio bih i zlatar,
da ti napravim
zlatnu detelinu sa četiri lista
da je više nikada ne tražiš,
da te sreća uvek prati,
da od drugih ne tražiš ništa.

Samo nemoj da me ne voliš.

Bio bih i vajar,
da svojim rukama
tvoj prelepi lik
u večnost pretvorim,
zauvek, tako lepa,
da mi ostaneš pred očima.

Samo nemoj da me ne voliš.

Bio bih sve što poželiš,
sve što ti duša ište,
srce traži, a razum naumi.

Samo nemoj, nemoj.
Da me ne voliš.

M.Gorki

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: