Објављено од стране: Milica | јун 7, 2011

Čekajući andjele


Postelja je puna osećanja,
ove mesečeve noći,
nas dvoje zagrljeni,
u oblaku tuge,
u samoći.

Očekujući Anđele,
Anđele da slete,
dušu tvoju, dobru, da uzmu,
meni sreću da oduzmu.

Moja suza,
slivala se niz tvoje lice,
klizila niz obraze,
natapala dušu,
natapala srce.

Plakala si mojim suzama,
jer si svoje potrošila,
u bolesti, u očajanju,
samo još koji sat duže,
samo još malo, da živiš,
da nam se ostvari.

Ti dalje ležiš,
gledajući nemo,
u zamišljenu tačku,
samo moju ruku čvrsto držiš,
tražiš još jedan zagrljaj,
poslednji osećaj.

Život udišeš laganim udisajima,
u postelji, u očajanju,
Izdišeš u smiraju noći,
u večnosti naše ljubavi,
u mome, jakom zagrljaju.

Čekajući Anđele,
da svrate…

O večnost moja,
moja ljubavi jedina,
Zašto mi sada odlaziš,
ostavljaš me u suzama.

Volim te ,
i voleću te zauvek,
i ako nisi tu,
Lećiću i ja tu,
pored tebe u zagrljaju,
u tu našu,
samrtnu postelju.

Čekajući Anđele,
da svrate…

Maksim Gorki

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: