Објављено од стране: Milica | јун 10, 2011

„Ja svoje sutra pišem kao prošlo vreme“


Moje sutra je svako isto. Svaki put sve više podseća na juče. Na ono što je prošlo, a možda se nije ni desilo.

Bio je tu, jeste. Mogla sam da ga dodirnem, zagrlim, poljubim. Verujem da jesam.. Ali, šta ako je bio samo u snovima ili mislima? A ja ga od tolike želje i na javu pustila. Ne, to nije moguće. Slike su stvarne, toliko stvarne, da mogu da ubedim sebe.

Ali, kad prodju, ostane samo magla. Ne vidim jasno, pod prstima nije isti osećaj, više ne znam šta sam dodirnula. Zbunjena, čekam da opet sevnu slike, pa da poverujem da nisu samo u mojoj glavi. Na zidu vidim senke, iza zatvorenih vrata čujem korake, samo čekam da neko pomeri kvaku. Ali, sa druge strane.. Ćutanje..

Oborim glavu, pa ćutim i ja. Zažmurim, i tu je. A, taman sam pomislila da nije bio tu. Sad znam da jeste, samo ga zbog mraka nisam lepo videla. Dugo žmurim, ne želim da otvorim oči, pa utonem u san.. Onda se u neko doba probudim, i čekam. Čekam da dan prodje, pa da ga opet vidim..

Moje sutra je svako isto. Svaki put sve više podseća na juče. Na ono što je prošlo, a možda se nije ni desilo…

Advertisements

Responses

  1. Eh, Milice, ja ovako matora ( u odnosu na tebe 🙂 – moram to da primetim, da mi bIDNe lakše 🙂 ), i nadalje sanjam, ali verujem da to nije juče, već da će biti sutra 😀

    • Hehe, bez snova – ništa. 🙂
      Da, i ja potajno verujem da će biti sutra, ali to je ono što je već bilo i juče. Taj vremenski jaz se negde, na žalost, prekinuo.. 🙂


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: