Објављено од стране: Milica | јун 23, 2011

Sve zbog broja sedam.


Biti sam i biti usamljen nije isto. Tako?

Retko kad sam osećala da sam sama. Retko. Samo u onim najtežim trenucima. Mada, i tada bi me vrlo brzo razuveravali u tu glupu pomisao, odgurali bi to osećanje.

Ali često sam bila usamljena. Svojom „krivicom“. Umem tako da se osamim, čak i ako sam okružena ljudima. I to mi uopšte nije strano. Ne mora da znači da mi je tad loše, da sam tužna. Samo mi je tako nekad lepše.

U glavi imam svoj svet, puštam neke slike, vraćam filmove, i uživam. Ne puštam ono što imam, ili što sam imala, ili što ću imati. Samo se tako zasmejem, pitaju me šta je, a ja ćutim i smejem se. Ne bi shvatili ni da im objasnim. A i za to vreme mogu da uživam u drugoj epizodi. Ili čak smislim novu.

Obožavam da izmišljam priče, zamišljam stvari koje bih volela da se dese. Pa se smejem samoj sebi i odmahujem glavom. Znam da je to deo mene, jer moj broj je 7, a sedmice uživaju u sopstvenim mislima.

Advertisements

Responses

  1. …kad je vidju da se smije mlada svijet mi se oko glave vrti…

    …ocean…


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: