Објављено од стране: Milica | август 18, 2011

„U ovom telu nekada je bio čovek“..


Idućeg dana, Ilija se probudio i ponovo pogedao rečicu. Sutra, ili kroz godinu dana, Horat će biti samo puteljak od sitnog peska i oblutaka. Starosedeoci će i dalje nazivati to mesto imenom  Horat, a možda će prolaznicima pokazivati u tom pravcu, govoreći: „To vam se nalazi na obali reke koja tu blizu protiče“. Putnici će odlaziti tamo, videće oblutke i sitan pesak, i u sebi pomisliti: „Ovde, u ovom kraju, postojala je nekad jedna reka“. Ali jedina stvar koja je važna za jednu reku – njen vodeni tok – nije više bila tu da utoli žedj.

Tako je i dušama – kao potocima i biljkama – potrebna jedna drugačija vrsta kiše; nada, vera, razlog za život. Kad toga nema, sve u toj duši zamire i mre, čak i kada telo nastavlja da živi; a ljudi tada mogu da kažu: „Ovde, u ovom telu, nekada je bio čovek“.

( Peta Gora)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: