Објављено од стране: Milica | септембар 17, 2011

Tako je htela.


Ne, nije on kriv što ga je ona godinama čekala.
Ne, nije on kriv što ona nikom usne nije poklonila.
Ne, nije on kriv što njena ruka nije bila ni u jednoj drugoj.
Ne, nije on kriv što nikom nije dozvolila da je zagrli.
Ne, nije on kriv za sve njene suze.
Ne, nije on kriv ni za njene neprospavane noći.
Ovakvu krivicu preuzima za sebe i sve mu prašta.

Ali, da, kriv je za:
-svaki njen osmeh,
-svaku njenu radost,
-svako njeno jedva dočekano jutro,
-svaki san u koji joj je svratio,
-svaku pesmu koju mu je napisala,
-svaki uspeh koji mu je posvetila,
-svaki strah koji je prevazišla zbog njega.
Sve ovo ide na njegovu dušu i večno mu je zahvalna zbog toga.

 Ne, ni ona ni njeno srce drukčije ne umeju,
ali da, svesna je da to mnogi ne razumeju…

Advertisements

Responses

  1. I ja priznajem KRIV JE 😉 🙂 🙂 a kako ćemo ga osuditi? 😀

    • Eto, znala sam da sam nešto zaboravila, a to je kazna.. 🙂 Ja zaista ne bih znala čime bismo ga osudili, tako da je svaki predlog dobrodošao! 😀

      • Kazna broj jedan-GOLICANJE GUŠČIJIM PEROM PO TABANIMA do iznemoglosti 😉

  2. 🙂 Ja te razumem.
    To je pošten način, to je iskrenost prema sebi, to je način onih koji promišljaju 😆

    • Drago mi je.. 😀
      Tako je. 🙂

  3. Hehe, Nenade, svidja mi se predlog i biće usvojen! 😉


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: