Објављено од стране: Milica | децембар 15, 2011

Kišna noć


Stajala je na prozoru i nemo gledala u nebo. U glavi joj je bio njegov lik. Vetar joj je pomerao kosu, a kapi kiše su joj prskale lice. Još kao dete volela je da gleda u nebo dok pada kiša, grmi i sevaju munje. Osećala se posebnom tada. Kao da joj nebo nešto govori, kao da joj se sam Bog žali.

Ovo je bila prava letnja kiša. Kada se u vazduhu osećao miris zemlje. Ulice su bile prazne. Tek poneki automobil bi prošao i tada je gledala farove. Kapi kiše su joj te večeri izgledale krupnije nego ikad. I poneki pas bi protrčao kako bi našao skrovište. Nije se micala od prozora, iako mnogi nisu razumeli tu njenu potrebu. Obično se tada zatvaraju prozori i navlače zavese. Samo je kod nje bilo suprotno.

Odjednom, kao da je vreme stalo. Kao da su svi negde nestali, osetila je onu tišinu. Ne običnu, nego onu, posebnu, koju je osećala samo u posebnim trenucima.

Sevnulo je baš jako, ulična bandere su se ugasile. Nije se bojala, nije se ni trgnula. Samo je čekala. Jednostavno je znala da će se nešto desiti. I nebo se otvorilo. Oblaci su se razbežali i postalo je jako svetlo. Kao da je dan.

A onda je ugledala njegove oči. Krupne, tužne oči koje su vapile za pomoć, dozivale je. Gledale su u nju bez prestanka, a boja im se promenila. Bile su mutne. Znala je da nešto nije u redu, ali nije mogla da se pomeri, stajala je kao zakopana, nije imala predstavu o vremenu.

Zazvonio je telefon i uspeo je da je trgne vrisak. Ni sama ne zna kako ga je čula, nije znala da li je to stvarnost ili je i dalje u bunilu. Utrčali su u sobu njeni najmiliji i bez reči je okrenuli i jako zagrlili. Od suza i jecaja ništa nisu mogli da izgovore.

Nisu ni morali. Sve joj je bilo jasno. Znala je da je on otišao. Osetila je jak bol u grudima. Srušila se.

Prošlo je dosta godina i evo je opet na prozoru. Posmatra kišu. Ali sada je sve drugačije. Više je to ne uzbudjuje, naprotiv. Budi u njoj tugu, sećanje na onu noć.

Ispustila je tihi jecaj, zatvorila oči koje su je pekle i u sebi ponavljala: „Zašto? Zašto? Zašto?“

Advertisements

Responses

  1. teško je kada neko ode…jako teško…

  2. Ti si moja duša, Milice. I Jasna je ( nije uzgredno rečeno ) i ovo sada nema ama baš nikakve veza sa napisanim ( a možda i ima ), ali osećam da ćete me obe razumeti.

    • 🙂

      hvala ti, „uzvracam“ dusu 🙂

      sta god da nam se desi…zivot moze biti lep…

    • Jako je lepo kad znam da me neko (tj. ti, draga moja Ivana) voli, a nikad te nisam ni videla. Znam samo da postojiš, da si negde tamo i da živiš. Raduješ se, tuguješ, plačeš, boriš se, padaš, ustaješ itd, baš isto kao i ja. I nisu bitne godine, fizički izgled, mane i sve ostalo što ljude može da razdvoji. Divno je kad znaš da nisi sam. Ja sam osetila da nisam sama i da imam tebe, zaista. Nadam se da i ti možeš sve to da osetiš od mene.
      Eto, od ranog jutra emocije.. Nadam se da će mi zbog toga dan biti lep..
      Želim vam obema lep dan i uživajte u njemu! 🙂

  3. Pošto ništa nije slučajnost, tako nije ni ova radost koju ste mi obe priredile u istom danu. I sve što si rekla, jeste tako, obostrano i trostrano i znam da ćeš se složiti sa mnom, i nije mi važno da li će iko pomisliti da smo slatkorečive. Neka misli ko šta hoće, jer znam da govorim istinu i volim da volim i da to i pokažem, pa makar i ovako, jer sve tri imamo bitnu zajedničku crtu: isti pristup životu, a to je, da on jeste i lep i drag, sa svim pratećim dešavanjima, međutim, mi prvo vidimo baš tu njegovu stranu.
    Želim i ja vama lep dan i svaki sledeći, ma sve najlepše što se poželeti može!! 🙂 🙂

  4. divne ste 🙂
    posto se potrosile sve lepe reci, mogu samo da vam kazem da imam osmeh na licu. dan mi je bio los…ali sada je on najlepsi 😉
    neka vam andjeli cuvaju 🙂

    • Najvažnije je da je osmeh na licu, ma šta god da se desi!
      To je ono što se ceni! 🙂
      Stvarno smo divneee (bez lažne skromnosti)! 😀
      Šaljem vam tople zagrljajee! 🙂

  5. Skoro da osećam neprijatnost što „upadam“ u ovaj razgovor, jedan od, ako ne i najlepši koji sam „prisluškivao“ na blogo-sferi.
    Da.Divne ste.

    • Nema potrebe za neprijatnošću. Svi su dobrodošli.
      Hvala puno!


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: