Објављено од стране: Milica | јануар 4, 2012

Na kraju duge


„Čudno je to, jer kad si dete, veruješ da možeš biti šta god poželiš i otići kud god poželiš. Nema ograničenja. Očekuješ neočekivano, veruješ u čaroliju. Onda porasteš i ta nevinost se razbije. Stvarnost života se umeša i pogodi te spoznaja da ne možeš biti sve što želiš, da ćeš možda morati da se zadovoljiš s malo manje.
Zašto prestajemo da verujemo u sebe? Zašto dopuštamo činjenicama i brojevima i svemu osim snova da upravlja našim životima?
Ali sad mi se mišljenje opet promenilo. Ništa nije nemoguće, Alekse. Bilo je tu sve vreme. Samo ja nisam ciljala dovoljno daleko, to je sve“.

Sesilija Ahern

Advertisements

Responses

  1. divno..

    zato sam ja odabrala da i dalje budem dete… 🙂

  2. Sviđa mi se, sviđa mi se, sviđa mi se, do neba mi se sviđa! :)))) 😉


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: