Објављено од стране: Milica | јануар 30, 2012

Samo jedan tren


Želim da ga na tren, samo jedan tren, ceo svet vidi mojim očima. Da svi vide koliko je poseban. Želim da ga razumeju kao što ga ja razumem, da ga čuvaju kao što ga ja čuvam. Ne plašim se za sebe, mene brine kako će se on snaći u surovom svetu punom zlih ljudi, ako ja ne budem pored njega.

Ne guše me moje suze, ali zbog njegovih probada u grudima.
Ne čujem svoje jecaje, a njegovi bude iz sna jer su kao krici iz pakla.
Moji porazi su podnošljivi, ali od njegovih ne umem da se oporavim.
Moje rane zaceljuju, a na njegovim i so peče.
I sve bih dala za njegov osmeh, sreću, njegov mir.
Ne žalim dane, godine, ne žalim snove. Ne žalim ništa. Ne tražim ništa.

Samo da ga na tren, samo jedan tren, ceo svet vidi mojim očima.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: