Објављено од стране: Milica | април 13, 2012

Krila ili okovi?


Ne želim da verujem da te ljubav sputava u bilo čemu. U vezi, dvoje ljudi ostaju individue i medju njima postoji POVERENJE. Znaš da ako neko ode neće daleko, a ako ti se približi, neće te ugroziti. Osobi koju voliš ne sečeš krila, već je guraš napred. Ne vezuješ je i ne čuvaš ljubomorno za sebe, već je sa ponosom čekaš dok ceo svet uvidi tu vrednost koju si ti zavoleo.

Ljubav nije ropstvo, dug, obaveza. Ne postoji redosled, pravila, stereotipi, rutina. Tu vode emocije.. Nekad nisu potrebne reči, osetiš da ta tišina nije teška i da znači više od hiljadu reči. Osetiš da su pogledi, dodiri, osmesi i poljupci jedini merodavni, a da je sve ostalo manje važno.

Kad shvatiš da tvoja krila nikome ne smetaju, kad osetiš posebnu snagu, podršku i razumevanje umesto prekora, svadje ili ljutnje, znaj da si voljen.

I da se vratimo na početno pitanje. Ja biram krila, drugačije u ljubavi i ne može da bude. Ako te neko steže, veže, otima od sveta i drugih ljudi, to nije ljubav. Ne znam šta je, ali sigurna sam da nije ljubav, bar ne ona prava i ona koju ja želim.

Advertisements

Responses

  1. Tekst je po mnogo cemu meni blizak i stvarno je dobar… Slazem se … Biram krila… Tako sam uvek i postupao… Nikada bio ljubomoran i uvek davao maksimalno sebe, ali davao i prostora i vremena…Tekst je napisan 13.04. Toga dana je osvanulo moje prvo jutro posle brodoloma… Toga jutra sam osetio najveci moguci bol… Nikada necu zaboraviti taj osecaj… Budjenje posle kratkog sna i vracanje u stvarnost… Pored njeno mesto… Prazno… Njen jastuk prepun mirisa, njeno cebe… Otislao je ogroman deo mene iz tog stana tada… I borim se da sebi vratim krila i krenem dalje… Na potpuno suprotnu stranu od njene… Da nam se nikada vise putevi ne ukrste… Prastam, ali ne zaboravljam… Neka joj i Bog oprosti… Sve je moglo drugacije da bude… Biram krila…

    • I ja biram krila. I sa njima ćemo jednom poleteti, možda baš danas. Novi je dan, sve je moguće, vreme je za malo optimizma. 🙂

      • Optimizam mi fali ovih dana… nedelja… meseci… Nadam se da ce se pojaviti uskoro…Odavno ga nije bilo u gostima… Ali, znam da nije zauvek otisao… Samo se malo sklonio… Trudim se da ga dozovem… Valjda ce me cuti uskoro… Prokleto tesko padnu neke reci, pogledi u prazno, zgazeni principi…


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: