To je dobro!

Nekada davno živeo je jedan afrički kralj koji je imao jako bliskog prijatelja, sa kojim je odrastao. Taj njegov prijatelj imao je naviku da, šta god da se desi u životu, kaže: „To je dobro.“

Jednog dana kralj pođe u lov sa svojim prijateljem. Prijatelj je prethodno pripremio puške, ali ispostavilo se da jednu pušku nije dobro podmazao. Kad je kralj spazio lovinu i nanišanio, puška se jako trznu, ispade mu iz ruku i opali. Na njegovu ogromnu žalost, metak mu je otkinuo palac na levoj ruci. Prijatelj, mirno gledajući šta se dešava i veran svojoj navici, reče: „To je dobro!“ Na to pobesneli kralj urliknu: „Neee!!! To NIJE dobro! To NIJE dobro!“ I naredi da se njegov prijatelj baci u najdublju tamnicu.

Prošla je godina dana, kralj opet krenu u lov. No, igrom slučaja, uhvatiše ga ljudožderi, svezaše ga i odnesoše u svoje selo. Skupiše drva, zapališe vatru i prinesoše kolac. I kada dovukoše kralja do vatre, videše da mu fali palac. I kako su bili mnogo suevjerni i nisu jeli nikada čoveka kome nešto fali, odvezaše kralja i pustiše ga na slobodu.

Kada je došao sebi, posle susreta sa smrću, kralj se duboko zamisli nad sudbinom i seti se svoga prijatelja, koji je već celu godinu trunuo u zatvoru. Kralj naredi da se njegov prijatelj istog trenutka pusti na slobodu: „Bio si u pravu“, reče mu. „Zaista je bilo dobro što mi je metak otkinuo palac.“

I nakon što mu ispriča za svoju dogodovštinu sa ljudožderima, rasplaka se govoreći: „Osećam se užasno zbog toga što sam ti uradio, bacajući te u tamnicu.“

„Ne!“, odgovori prijatelj. „To je dobro!“

„Kako dobro?! Šta tu ima dobro što si proveo godinu dana u zatvoru?!“

„Pa da nisam bio u zatvoru, sada bi me jeli ljudožderi“, bio je odgovor.