Putem snova

Teška, luda glava zaspala je na tvome ramenu…

Stisnuti, ispucali prsti su se lepo uklopili u tvoje grube ruke…

I taman kad su jednom zaboravljeni snovi krenuli stazom nade, kiša sudbine je sprečila put…

Kako je lepo kad ne osećam strah, očajanje ili bes!

Pružam ruke prema nebu i osećam onaj mir i spokoj kojih ću teško da se odreknem…

Na vreme sam naučila da igram na kiši i strpljivo čekam dugu…

Jer verujem da se snovi ostvaruju, ali i da sami pronalaze put…