Објављено од стране: Milica | април 25, 2014

Putem snova


Teška, luda glava zaspala je na tvome ramenu…

Stisnuti, ispucali prsti su se lepo uklopili u tvoje grube ruke…

I taman kad su jednom zaboravljeni snovi krenuli stazom nade, kiša sudbine je sprečila put…

Kako je lepo kad ne osećam strah, očajanje ili bes!

Pružam ruke prema nebu i osećam onaj mir i spokoj kojih ću teško da se odreknem…

Na vreme sam naučila da igram na kiši i strpljivo čekam dugu…

Jer verujem da se snovi ostvaruju, ali i da sami pronalaze put…

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: