Budućoj prošlosti

Od hiljadu očiju uprtih u mene, ja čujem jedne sklopljene usne kako škrguću…

I pored jačih vrisaka, ja vidim prljave suze koje kasno padaju…

Od dodira koji tope led, ja osećam dah šapata na vratu…

Od najlepših glasnih osmeha, ja vidim oči koje žmure…

 

UVEK SAM TAMO GDE NE IDEM ČESTO, OPET SI OVDE GDE TI NIJE MESTO.

 

Od svih ruka koje mi hrle u zagljaj, čujem odjek tvojih koraka…

Od opojnih mirisa, vidim samo tvoje grube ruke…

Od nežnih milovanja, čujem samo škripu vrata dok odlaziš…

Od svih šaputanih tajni, vidim samo kako sležeš ramenima i okrećeš glavu…

 

Nevidljivom strunom još nas isti bol veže.. Sve što nam je davalo krila, osećaš li kako steže?