Објављено од стране: Milica | 9 маја, 2013

Prave ljubavi nikad ne umiru


„Ne plaši se“, tiho mu je šaputala, dok joj je on brisao suze sa lica.
„Nije ovde kraj, prave ljubavi nikad ne umiru“, tešili su jedno drugo.
Govorio joj je da iako nije pored nje, uvek će znati na kojoj strani kreveta spava, da će znati kako trlja oči pre nego zaspi, kako se umiva, kako ispija prvu kafu i gleda kroz prozor, kako namešta krevet, kako se oblači, šminka.
„I ako te ne čujem, ja ću uvek moći da osetim tvoju sreću i tvoju bol, zar ne?“.
O, kako je želela da veruje u sve to. Jedan deo nje je zaista i verovao. A kako i ne bi kad ju je tako jako grlio i privijao na grudi. Kao da je neko otima, a on je ne da. Kao da se njihove duše bore da zauvek ostanu zajedno. Kao da se sjedinjuju u ovoj noći dok kiša pada. I sutra će sve biti isto, a u stvari neće. Život i svet neće stati..
Ćutanje su prekidali samo uzdasi i jecaji.. Nisu mogli ni da se pogledaju jer bi u suprotnim očima videli sebe, a znali su da je možda poslednji put..

Објављено од стране: Milica | 8 маја, 2013

Mržnja i ljubav


Gospod sluša molitve onih koji se mole da zaborave mržnju.
Ali oglušuje se od onih koji hoće da pobegnu od ljubavi.

Peta Gora

Објављено од стране: Milica | 9 априла, 2013

Šta znači biti zrela ličnost?


Najvažniji kriterijumi u psihologiji koji određuju snagu čovekovog Ja, odnosno pokazuju stepen njegove zrelosti, pri čemu redosled ovih kriterijuma ne mora da označava i njihov značaj. Svaki od njih ima približno podjednaku vrednost i podjednak značaj.

1. Sposobnost za voljenje nekog drugog, a ne samo sebe samog

Narcističke ličnosti, kada su uopšte u stanju da nekoga vole, ovo čine tako što u partneru vole sebe samog, i to ili sebe iz sadašnjosti, ili sebe iz prošlosti, ili sebe onakvog kakvog bi želeli da steknu u budućnosti. Jasno je da takva ljubav partnera nije u stanju da se bilo čega odriče, što znači da podnosi žrtve, princip na kome se zasniva sam život i bez koga se ne može zamisliti ne samo skladna porodica već ni skladno društvo.

2. Sposobnost kontrolisanja sopstvenih nagona i impulsa

Upravljanje svojim agresivnim i seksualnim energijama koje su nam biološki date, u vidu urođenih nagona, započinje vrlo rano i koliko pravilno kontrolišu te nagone prvo roditelji, a kasnije i društvo, umnogome zavisi budući razvoj ličnosti. Impulsivno prepuštanje naglim eksplozivnim pražnjenjima ovih energija, sa posledicama koje su nam iz svakodnevnog iskustva svima dobro poznate, nije samo „fatum“ naše individualne prošlosti i našeg nacionalnog temperamenta već i slabost, neuroza i nezrelost svakog pojedinca koji ništa ne čini da bi vaspitao volju i moralnu higijenu svojih animalnih prohteva.

3. Sposobnost podnošenja neprijatnosti, bola i patnje

Princip apsolutnog zadovoljstva kome, prema Frojdu, teži malo dete, a koji je Frojd s pravom suprotstavio principu realnosti, neprekidno vreba svakog od nas i zato mora stalno biti pod našom svesnom kontrolom kako ne bismo dozvolili da drugi umesto nas podnose bol i patnju (kao sinonime života). Izbegavanje svakog bola, i fizičkog i duševnog (otud preterana upotreba medikamenata i zloupotrebljavanje komfora), karakteristika je našeg doba, koje i ovde pokazuje sve odlike infantilnog regrediranja.

4. Posedovanje zrele, a ne infantilne savesti

Zrela savest se pokazuje kako u toleranciji ali i kontroli svojih nagonskih želja, tako i u toleranciji ali i budnosti prema zahtevima svoga moralnog bića. Nezrela savest, naprotiv, zasnovana na pretnjama strahu i osećanju krivice, ponaša se prema samoj sebi ili svojoj okolini sadistički ili mazohistički. Onakvo čovekovo Nad-ja, koje je u detinjstvu izgrađeno pod uticajem preterano strogih roditelja, ili nije uopšte dovoljno izgrađeno zbog roditeljske zanemarenosti, ili što ovi i sami nisu u sebi izgradili svoju savest – stvara od ljudi mučitelje drugih ili neurotične mučenike koji zbog preteranog osećanja straha krivice traže svoje tlačitelje. Nasuprot tzv. razvojnoj identifikaciji, koja je jedino normalna i kod koje ličnost unosi u sebe kao uzor osobe koje voli i ceni, u patološkim slučajevima tzv. odbrambene identifikacije ne postoji u osnovi ličnosti emocionalna privrženost, već potreba za osećanjem sigurnosti. U takvim slučajevima ličnost se oseća ugrožena, pa ne mogavši da se oslobodi straha na drugi način, počinje da se poistovećuje sa osobom koja je izvor strepnje. Iz takve identifikacije razvijaju se preterane maskuline ili feminine osobine ličnosti, koje onda delaju u pravcu sadističke ili mazohističke orijentacije u životu.

5. Umerena agresivnost bez reakcije besa ili mržnje, ali i bez preterane bojažljivosti

Ako su nam i agresivnost i seksualnost dati kao sirov materijal koji čeka svoju plemenitiju obradu, onda je prirodno da na njih moramo da računamo i detinjasto je zatvarati oči pred ovim moćnim silama. Potisnuta agresivnost koja nije našla oduška u momentu kada je to bilo neophodno i u meri koja odgovara situaciji i našim obavezama kao etičkim bićima, ostaje neiskorišćena, divlja snaga koja se kad-tad mora da isprazni, i to najčešće u nekoj adekvatnoj situaciji i sa pojačanim intenzitetom.

6. Sposobnost da budemo nezavisni

Ovakvu sposobnost poseduje samo ona ličnost koja je već uspešno u sebi razvila sve druge, ranije pomenute sposobnosti. Ona je cilj i kruna individuacije i jedina stvarna zaloga ali i uslov slobode. Nema stvarne slobodne ličnosti nezavisne i samostalne, a koja time nije ne samo izolovana i usamljena već i na preteran, neurotičan način angažovana u društvu. Samo nezavisna, dakle slobodna ličnost zna za tajnu zrelog ponašanja u kome se daje „Bogu Božije, a caru carevo“.

Vladeta Jerotić: „Čovek i njegov identitet“, 2003.

Објављено од стране: Milica | 5 априла, 2013

To je dobro!


Nekada davno živeo je jedan afrički kralj koji je imao jako bliskog prijatelja, sa kojim je odrastao. Taj njegov prijatelj imao je naviku da, šta god da se desi u životu, kaže: „To je dobro.“

Jednog dana kralj pođe u lov sa svojim prijateljem. Prijatelj je prethodno pripremio puške, ali ispostavilo se da jednu pušku nije dobro podmazao. Kad je kralj spazio lovinu i nanišanio, puška se jako trznu, ispade mu iz ruku i opali. Na njegovu ogromnu žalost, metak mu je otkinuo palac na levoj ruci. Prijatelj, mirno gledajući šta se dešava i veran svojoj navici, reče: „To je dobro!“ Na to pobesneli kralj urliknu: „Neee!!! To NIJE dobro! To NIJE dobro!“ I naredi da se njegov prijatelj baci u najdublju tamnicu.

Prošla je godina dana, kralj opet krenu u lov. No, igrom slučaja, uhvatiše ga ljudožderi, svezaše ga i odnesoše u svoje selo. Skupiše drva, zapališe vatru i prinesoše kolac. I kada dovukoše kralja do vatre, videše da mu fali palac. I kako su bili mnogo suevjerni i nisu jeli nikada čoveka kome nešto fali, odvezaše kralja i pustiše ga na slobodu.

Kada je došao sebi, posle susreta sa smrću, kralj se duboko zamisli nad sudbinom i seti se svoga prijatelja, koji je već celu godinu trunuo u zatvoru. Kralj naredi da se njegov prijatelj istog trenutka pusti na slobodu: „Bio si u pravu“, reče mu. „Zaista je bilo dobro što mi je metak otkinuo palac.“

I nakon što mu ispriča za svoju dogodovštinu sa ljudožderima, rasplaka se govoreći: „Osećam se užasno zbog toga što sam ti uradio, bacajući te u tamnicu.“

„Ne!“, odgovori prijatelj. „To je dobro!“

„Kako dobro?! Šta tu ima dobro što si proveo godinu dana u zatvoru?!“

„Pa da nisam bio u zatvoru, sada bi me jeli ljudožderi“, bio je odgovor.

Објављено од стране: Milica | 4 априла, 2013

Hrabrost


Hrabrost je uvek bila na ceni
za nju se vežu fenomeni,

za nju se vežu razne priče
da svaka hrabrost iz straha niče.

Jaki se hvale svojim stilom
da sve na svetu mogu silom,

a hrabre vodi u isti mah
koliko hrabrost toliko strah.

Duško Trifunović

Објављено од стране: Milica | 14 марта, 2013

Desanka Maksimović o Miki Antiću


Znam ljude s mislima koje ne smeju da se misle.
Znam buntovnike s rečima koje neće moći da se izreknu.
Znam zaljubljene sa suzama koje ne smeju da poteku.
Znam paćenike koji bol guše u smehu.
Znam željne odmazde sa rukom koja mora da se sputava.
Znam pesnike sa pesmama koje se samo za sebe pišu.
Znam ljude sudbinom pritisnute a još dišu.
I znala sam pesnika za koga sam verovala
da nikad ne može i neće umreti
a sada mu držimo pomen.

1932. na današnji dan rodjen je Miroslav Antić, koji i dalje živi kroz svoja dela.

Објављено од стране: Milica | 14 марта, 2013

Protiv sebe ne mogu


Takva sam. Ne umem da igram na kvarno i sitno. SVE ili NIŠTA. I ne trudi se da to promeniš. Ne možeš ničime, nikada.

Ne govori mi o ljubavi. Ona me je rodila, ona se u meni stvorila, ja sam je probudila. Mi smo sestre, majka i ćerka, prijateljice.

Ne možeš da me držiš za ruku, ako se plašiš nevolje. Ja sam nevolja, ne mogu od toga pobeći. Čuči u meni, ali povremeno ispliva. Ako te to plaši, bolje beži glavom bez obzira, dok ne bude kasno.

Ne trebaš mi ti da mi kažeš da je život težak. Ja sam se sa tim pomirila pre mnogo godina. Ne trebaš mi da mi lomiš krila kad želim da letim, da me tešiš kad želim da plačem, da me stišavaš kad želim da vrištim. Meni treba neko jači i sigurniji od mene. A mnogo sam jaka i sigurna u odluci da živim.

Od snova me ne možeš odvući. Oni su moja deca, za šta živim. Za njih kopam rukama i nogama, grizem zubima. Prvo oni, pa sve ostalo. Ako to ne možeš da podneseš, ne vredi, bolje kreni odmah.

Vidiš, lako je. Ili si uz mene ili si IZA mene. Prošlost. Brzo pustim ljude u život, ali kad odlučim, još brže ih izbrišem iz života.

Ne tražim odgovor, već ga znam. Znaš i ti, ali ne prihvataš.

Ne prihvataš da nisi dovoljno jak da budeš uz mene. Ti, kome se dive. Koji je u svemu najbolji, prvi, posvećen, pošten. Ti, ne ideš uz mene.
Nije strašno što ne možeš da budeš uz mene, ima strašnije nešto od toga. To što ne možeš da odeš od mene. I zato ćeš ti da gledaš kako ja odlazim. Zato ćeš ti da pratiš tragove mojih koraka dok im vetar briše tragove.

Објављено од стране: Milica | 8 марта, 2013

Zar nije tako?



Nema prijatnijeg osećanja na svetu 

nego kad srce posle jedne pauze ravnodušnosti

ponovo zatreperi od ljubavi.

Gete

Објављено од стране: Milica | 25 фебруара, 2013

Oprosti mi


Oprosti mi što te tražim
tako nespretno
u tebi.
Oprosti mi katkada moju bol.
To je zato što želim otkriti u tebi
najbolji deo tebe.

Ono što ti nisi videla, a ja vidim,
plivač u tvojoj nutrini, dragocenoj.
I uzeti to,
i držati visoko, kao što stablo
drži poslednju svetlost
koju je našlo u suncu.
I tada ćeš ti,
u potrazi za tim, uzići gore.

Da bi došla do toga,
popeta iznad sebe, kakvu te želim,
dotičući još samo svoju prošlost
ružičastim vršcima nogu,
dok ti je celo telo napeto, u usponu
od sebe samoj sebi.

I neka tada mojoj ljubavi odgovori
novo biće, koje si ti.

Pedro Salinas

Објављено од стране: Milica | 22 фебруара, 2013

Večnost


Večan je samo onaj ko nema pojma šta je kalendar, sat i istorija.
Privremeni su izmislili vreme.

« Newer Posts - Older Posts »

Категорије