Zvezda vodilja

Na mome nebu svetli mnoštvo zvezda.

Neke su sjajnije.

Neke su bliže, neke dalje.

Neke se tek stvaraju, a neke se gase.

Predstavljaju izgubljene snove, ostvarene želje, propuštene ljubavi.

Svakoj znam ime, šapnule su mi u snu.

Ona što najviše svetli, sitna je.

Plašljiva, umorna, skoro neprimetna.

Ali sjaj joj ne da da se ugasi, da iščezne.

Uvek će da gori istim sjajem, ima posebno mesto.

A ona što je najveća, to je vodilja.

Ne blješti, ali osvetljava mi put.

Ne gori, ali mi greje srce.

I ona ima posebno mesto, samo sa druge strane.

Te dve su mi omiljene.

Prva se zove ljubav.

Druga prijateljstvo.